U kontekstu eskalacije sukoba u Persijskom zalivu i blokade Ormuzskog moreuza, Prolećna skupština Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Vašingtonu postala je ključno mesto za raspravu o globalnim ekonomskim posledicama. Uništena energetska infrastruktura, poput katarske rafinerije Ras Lafan koja je obezbeđivala 93 odsto tečnog naftnog gasa u regionu, dovela je do trajnog smanjenja ponude nafte za 13 odsto i gasa za 20 odsto. Ovo je direktno uticalo na cene nafte, koje se u optimističnim scenarijima neće vratiti ispod 80 dolara po barelu, signalizirajući produženu energetsku krizu koja preoblikuje globalne lance snabdevanja.
Za vlasnike malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji, koja uvozi 80 odsto nafte i 90 odsto gasa, ova situacija znači direktan pritisak na troškove transporta, proizvodnje i logistike. Povećane cene goriva brzo se prenose na krajnje potrošače, smanjujući marže i konkurentnost na tržištu. U isto vreme, više kamatne stope – za 0,6 procentnih poena iznad predpandemijskog nivoa – otežavaju pristup kreditima, što je posebno kritično za MSP u fazi širenja.
MMF-ove upozorenja: Javni dug i ograničen fiskalni prostor
Direktor Fiskalnog odeljenja MMF-a Rodrigo Valdez istakao je da globalni javni dug približava 99 odsto BDP-a do 2028. godine, nivo neviđen od Drugog svetskog rata. Ovo kumulativno ‘šok za šokom’ – od pandemije, preko rata u Ukrajini, do sadašnje krize – ograničava budžetski prostor za reakcije. Generalna direktorica Kristalina Georgieva opisala je krizu kao ‘veliki, globalni i asimetrični šok na strani ponude’, gde zemlje-uvoznice poput Srbije plaćaju više za energente, dok izvoznici imaju prednost.
U praksi, ovakve situacije često dovode do dileme između kratkoročne zaštite potrošača i dugoročne fiskalne održivosti. MMF preporučuje ‘sačekaj i vidi’ pristup u monetarnoj politici za zemlje sa stabilnim inflacionim očekivanjima, ali naglašava potrebu za ciljanim merama umesto širokih subvencija. Smanjenje akciza na benzin, iako ublažava šok, regrsivno je jer najviše koristi bogatijim slojevima koji troše više goriva, a troši budžet – u Evropi prosečno 2,5 odsto BDP-a u sličnoj krizi 2022.
Srbija u fokusu: Stabilnost uz trošak od 0,5 odsto BDP-a
Ministar finansija Siniša Mali, koji je predvodio srpsku delegaciju, potvrdio je stabilnost javnih finansija: defic it od 3 odsto i dug od 41,5 odsto BDP-a. Smanjenje akciza za 25 odsto košta oko 42 miliona evra mesečno, ili 0,5 odsto BDP-a godišnje, što MMF verovatno vidi kao prihvatljivo. Ovo je sprečilo nagli rast cena na pumpama, održavajući inflaciju na 2,8 odsto u martu, ispod prognoze od 5,2 odsto. Nadolazeća misija MMF-a od 23. aprila do 5. maja pregledaće treću reviziju aranžmana iz predostrožnosti, sa ažuriranim projekcijama rasta od 2,8 odsto.
Za preduzetnike, ova mera znači privremenu stabilnost ulaznih troškova, ali i rizik od budućih podešavanja. Ako se kriza produži, prelazak na ciljane transfere – poput jednokratne pomoći najugroženijima – mogao bi osloboditi budžetski prostor za investicije u infrastrukturu ili subvencije za MSP u energetski intenzivnim sektorima. Primer iz Nemačke pokazuje kako takve ciljane intervencije koštaju manje od 1 odsto BDP-a za 40 odsto nižih prihoda, štedeći resurse za ključne oblasti poput obrazovanja i zdravstva.
Protivglasovi: Profiti naftnih kompanija i sekundarni efekti inflacije
Profesorica Isabel Weber sa Univerziteta u Masačusetsu ističe da široke subvencije sprečavaju sekundarne efekte: rast cena benzina podstiče poskupljenje hrane i robe, ugrađujući se trajno u troškove. U krizi 2022, naftne kompanije ostvarile su 916 milijardi dolara profita globalno, sa NIS-om na 787 miliona evra u Srbiji – ključnim igračem u srpskoj energetici. Ovo stvara ‘inflacionu nejednakost’: siromašni troše veći deo budžeta na energente (3,3 odsto naspram 2,1 odsto kod bogatih), dok profiti idu vlasnicima imovine.
Direktor MMF-a za Evropu Alfred Kammer kontrira da je bolje pustiti cene da se prilagode, stimulišući smanjenje potrošnje i izbegavajući skup subvencije. U kontekstu šireg tržišta, ovo signalizuje investitorima oprez: viša inflacija može izazvati zaostrenu monetarnu politiku, podižući kamate i usporavajući rast. Za region, gde dominiraju cenovni diferencijali gasa, fleksibilno upravljanje rizicima postaje prioritet.
Potencijalni scenariji i lekcije za poslovanje
Ako se sukob produži, pesimistični scenariji MMF-a predviđaju rast od 2 odsto i inflaciju od 6 odsto, gurajući nacionalne budžete u crveno. Za MSP, ključno je diversifikovati dobavljače, investirati u energetsku efikasnost i praćiti nacrt budžeta za 2026, gde će se testirati fiskalna disciplina. Tržište signalizuje prelazak na ciljane intervencije, što omogućava prioritet investicijama u održivi razvoj umesto univerzalnim subvencijama.
U konačnom računu, kriza ističe neophodnost balansa: zaštita ranjivih bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. Preduzetnici i investitori moraju pratiti pregovore sa MMF-om, jer će odluke o akcizama i merama uticati na troškove poslovanja godinama unapred, u vreme kada globalni lanci snabdevanja ostaju krhki.
