Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut istakao je na Osmo samitu Evropske političke zajednice (EPZ) u Jerevanu ključnu ulogu energetskog sektora u ekonomskom razvoju zemlje. Govoreći o Vertikalnom gasnom koridoru, Macut je naglasio da ovaj projekat predstavlja jedan od najvažnijih novih energetskih poduhvata u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, sa direktnim uticajem na stabilizaciju tržišta prirodnog gasa.
U kontekstu globalnih energetskih kriza izazvanih geopolitičkim tenzijama, poput sukoba u Ukrajini i prekidanja tradicionalnih ruta snabdevanja, takvi projekti postaju imperativ za zemlje poput Srbije koje zavise od uvoza energenata. Vertikalni gasni koridor, strateška ruta koja gas iz južnih izvora usmerava ka severu Evrope, povezuje više država u regionu i omogućava diverzifikaciju snabdevanja, što je posebno važno za industriju i mala preduzeća koja se suočavaju sa volatilnim cenama energije.
Za srpsku privredu, energetika nije samo trošak, već preduslov za konkurentnost. Stabilno snabdevanje gasom direktno utiče na troškove proizvodnje, omogućavajući malim i srednjim preduzećima (MSP) da planiraju dugoročne investicije bez straha od naglog rasta cena ili prekida isporuka.
Strateška važnost Vertikalnog gasnog koridora
Vertikalni gasni koridor nije samo infrastruktura, već instrument regionalne saradnje koji integriše gasne mreže više zemalja, od Azerbejdžana preko Turske i Bugarske do Mađarske i dalje. U praksi, ovakvi projekti smanjuju zavisnost od jednog dobavljača, što je lekcija iz nedavnih kriza kada su evropska tržišta suočena sa nestašicom gasa zbog sankcija Rusiji. Za Srbiju, koja trenutno uvozi većinu gasa iz jednog pravca, ovo znači povećanje interkonekcija sa susedima, poput gasovodne interkonekcije sa Severnom Makedonijom, i smanjenje rizika od geopolitičkih šokova.
Macut je na samitu, posvećenom temi „Uticaj Vertikalnog gasnog koridora na regionalnu energetsku bezbednost“, precizirao da su za Srbiju prioriteti diverzifikacija izvora, jačanje granica mreža i otpornost na eksterne poremećaje. Ovo je posebno relevantno u trenutku kada se tržište gasa suočava sa pritiscima visokih cena i prelaska na zelene alternative, gde gas još uvek služi kao most ka dekarbonizaciji.
Uticaj na privredu i mala preduzeća
Za vlasnike MSP, stabilna energetika znači predvidive troškove koji čine do 20-30% operativnih rashoda u energetski intenzivnim sektorima poput proizvodnje i prehrambene industrije. U slučaju prekida snabdevanja, kao što se desilo 2022. godine, mala preduzeća gube konkurentnost, a neki su prinuđeni na zatvaranje. Vertikalni koridor, time što omogućava alternativne rute, šalje pozitivan signal investitorima da je Srbija pouzdan partner u lancu snabdevanja.
- Diverzifikacija: Manje zavisnosti od jednog dobavljača smanjuje rizik od politički motivisanih prekida.
- Interkonekcije: Bolja povezanost sa regionalnim tržištima omogućava brži odziv na fluktuacije cena.
- Geopolitička otpornost: U kontekstu širih tenzija, poput situacije oko rafinerije Niš, stabilan gas pomaže u očuvanju industrijskih kapaciteta.
Na tržištu se ovakvi potezi obično tumače kao korak ka jačanju regionalnog energetskog huba, sličan južnom gasnom koridoru u Zapadnom Balkanu, što privlači strane investicije u preradu i distribuciju.
Šire implikacije za ekonomski razvoj
Energetska bezbednost je temelj za širi ekonomski rast, jer omogućava privlačenje investicija u high-tech industrije i usluge, gde stabilni troškovi energije igraju ključnu ulogu. U vreme rastućih kamatnih stopa i inflacije, projekti poput ovog koridora signaliziraju vladinu posvećenost dugoročnoj stabilnosti, što je važno za menadžere koji planiraju ekspanziju.
Potencijalni scenariji uključuju ubrzanu implementaciju interkonekcija do 2027. godine, sa mogućim padom cena gasa za krajnje potrošače za 10-15% u srednjoročnom periodu, pod uslovom da se izbegnu nove krize. Ovo ne samo da štiti postojeća preduzeća, već i stvara prilike za nova u sektoru zelenih tehnologija, poput hibridnih sistema gas-obnovljivi izvori.
U konačnici, Macutova poruka sa samita EPZ podseća da je energetika ne samo tehničko pitanje, već strateški lever za pozicioniranje Srbije u evropskom ekonomskom prostoru, sa direktnim benefitima za sve poslovne subjekte.
