Sektor maloprodaje u Srbiji prolazi kroz značajne promene vlasničkih struktura, što signalizuje pomak ka domaćim investitorima. U poslednjih nekoliko meseci zabeležene su ključne transakcije: Alta grupa Davora Macure preuzima lance Merkator, Ideu i Rodu, dok Aman postaje vlasnik DIS-a. Ove promene dolaze u trenutku kada državne regulacije marži pritiskaju profitabilnost, a potrošači traže stabilnost cena u uslovima inflacije i ekonomskih pritisaka.
Ove transakcije nisu samo rotacija vlasništva, već odraz širih tržišnih trendova. Strani igrači poput Fortenove, naslednice Agrokora, izlaze iz srpskog tržišta zbog gubitaka i regulatornih intervencija, dok domaći kapital poput Alte i Amana ulazi sa ciljem konsolidacije. Za vlasnike malih i srednjih preduzeća, posebno dobavljače hrane i osnovnih proizvoda, ovo znači potencijalno stabilnije partnerstvo, ali i rizik od promene uslova plaćanja i zahteva za kvalitetom.
Istorijski kontekst pokazuje turbulentnost ovog sektora. Merkator, simbol regionalne maloprodaje, promenio je vlasnike više puta: od slovenskog koncerna, preko hrvatskog Agrokora Ivica Todorića, pa do Fortenove pod Pavlom Vujnovcem. Zgrada na Novom Beogradu, izgrađena krajem 90-ih, svedoči o tim promenama, a sada ulazi u ruke Alte, čija banka i grupa beleže brzi rast – приходi od 7 na 20 miliona evra u četiri godine, sa profitom od 6,5 miliona evra 2025.
Finansijski motivi i tržišna dinamika
Alta Retail, osnovana marta 2026, zvanično preuzima Idea Markete (bivši Merkator S), M-Profil i srodne firme od Fortenove. Ova odluka dolazi nakon gubitaka Idea Marketa: 3,5 miliona evra 2021, profit 2023, ali ogroman minus od 34 miliona evra 2025. Smanjene marže, uvedene regulacijom, direktno su uticale na profitabilnost, posebno za strane lance. U praksi, takve intervencije štite potrošače od inflacije, ali pritiskaju male dobavljače da snize cene, što može dovesti do konsolidacije u lancu snabdevanja.
Alta grupa, fokusirana na finansije i nekretnine, ulazi u maloprodaju bez prethodnog iskustva u operativama. Analitičari ističu da će verovatno angažovati specijalizovane menadžere, slično kao u bankarskom sektoru gde je Alta banka skočila na devetu poziciju. Za investitore, ovo signalizuje trend domaće kapitalizacije: Alta banka obrađuje i račune za struju, pokazujući integraciju sa infrastrukturom. Potencijalni rizik je nedostatak operativnog znanja, što može usporiti efikasnost, ali i šansa za sinergije sa nekretninama poput komplekса bivšeg IMT-a.
Slično, Aman Nedala Halila, jordanskog porekla ali sa srpskim državljanstvom, kupuje DIS porodice Tirnanić. Aman saopštava promet preko 600 miliona evra i 5.000 zaposlenih, postajući najveći domaći igrač. Iako oba lanca završila 2025. sa gubicima (DIS 7,1 miliona, Aman smanjen profit), ova akvizicija jača poziciju. Za MSP dobavljače, to znači veći volumen narudžbina, ali strože uslove – primer: mali proizvođači hrane moraju brže da se prilagode digitalizaciji zaliha.
Uticaj na konkurenciju i potrošače
Tržišni udeo se menja: stari podaci iz 2018. stavljaju Deleza (Maxi) na prvo mesto (10-20%), Merkatora drugo, Lidla treće. Sada Lidl verovatno vodi zbog efikasnosti, dok Alta i Aman preuzimaju udeo od 10-15%. Ova „prepakivanja“ održavaju konkurentnost, ali bez promene tržišne ravnoteže – „iz cipele u cipele“. Državne intervencije, poput marža, teraju strane da izađu, favorizujući domaće koji bolje razumeju lokalno tržište rada i potrošnju.
Za preduzetnike, ovo je signal za diverzifikaciju: mali lanac može profitirati od partnerstava sa novim vlasnicima, ali rizikuje kašnjenja u plaćanjima ako operacije ne budu glatke. U širem kontekstu, slično prodaji Maxija 2011. (Delta holdingu), kada su dobavljači brzo dobili dugove, očekuje se slično. Nacionalni trend – od prodaje Jumes banke Alti do Di jamanta Kostiću – pokazuje politiku podsticanja domaćeg kapitala u kriznim vremenima.
Budući scenariji i lekcije za biznis
Ove promene mogu stabilizovati sektore hrane usred energetskih šokova i inflacije, gde domaći vlasnici teže intervencijama. Međutim, ulazak finansijskih grupa u maloprodaju nosi rizik nepotizma ili nedostatka inovacija. Investitori vide priliku u konsolidaciji, posebno sa rastućim diskontnim lancima poput Lidla. Za vlasnike MSP, ključ je prilagođavanje: fokus na kvalitetu i digitalizaciji da bi ostali atraktivni za velike lance. U konačnici, ovo jača otpornost srpske ekonomije, ali zahteva budno praćenje regulacija i konkurencije.
