Na domaćem tržištu žitarica vlada oprezna atmosfera usled smanjene aktivnosti kupaca i širokog cenovnog raspona između ponude i tražnje. Razlike u kvalitetu robe dodatno komplikuju transakcije, dok prolećna suša budi zabrinutost među proizvođačima. Unatoč tome, količine u ponudi ostaju stabilne, a najveći deo prometa obezbedila je pšenica, koja je činila tri četvrtine ukupnih razmena na Produktnoj berzi.
Ova situacija odražava šire tržišne pritiske u srpskoj poljoprivredi, gde mala i srednja gazdinstva, kao ključni igrači u proizvodnji žitarica, suočavaju se sa neizvesnošću oko izvoza i domaće potražnje. Za preduzetnike u agrosektoru, ovi trendovi signaliziraju potrebu za diverzifikacijom ili privremenim skladištenjem robe, posebno u kontekstu globalnih fluktuacija cena hrane i uticaja klimatskih promena na prinose.
Dominacija pšenice i rast cena
Tržište pšenice bilo je najdinamičnije, sa kupcima poput mlinara i trgovaca koji su obezbedili 75 odsto nedeljnog prometa. Cene su se kretale od 20,80 do 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je ponderisana cena dostigla 20,97 dinara bez PDV-a, odnosno 23,07 dinara sa PDV-om. Ovaj rast od 1,31 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu posledica je većeg udela visokokvalitetne pšenice, uključujući snopove sa najmanje 13 procenata proteina na paritetu CPT kupcu po 21,90 dinara bez PDV-a.
Za poljoprivredna preduzeća, ova dinamika predstavlja priliku za brzu realizaciju prinosa, ali i podsjetnik na važnost sertifikacije kvaliteta. U širem ekonomskom kontekstu, jača potražnja za pšenicom podržava stabilnost hranbenog lanca u Srbiji, gde ovaj hlebni žitar dominira u strukturi useva i doprinosi otprilike 20-30 odsto ukupne vrednosti ratarske proizvodnje, prema tipičnim tržišnim analizama.
Kukuruz pod pritiskom slabe tražnje
U suprotnosti, kukuruz nastavlja da pati od ograničene potražnje prerađivača i praktično odsustva izvozne aktivnosti. Zaključen je samo jedan ugovor po ceni od 22,30 dinara po kilogramu bez PDV-a (24,53 dinara sa PDV-om), što je ponderisana cena sa statističkim rastom od 1,36 odsto. Međutim, tržište nije zabeležilo značajne promene, a većina ponuda odnosi se na zrnce bez analize na aflatoksin.
Ova stagnacija ukazuje na širi problem srpskog tržišta kukuruza, gde domaća potrošnja ne može da apsorbuje prinose, a izvoz ovisi o konkurentnosti u odnosu na susedne zemlje. Mala gazdinstva, koja čine osnovu proizvodnje, mogu razmotriti alternative poput podsticaja za očuvanje genetskih resursa ili prelazak na nišne kulture, kako bi ublažili rizike od pretilih zaliha i pada cena.
Stabilnost soje i pad kod stočnog ječma
Tražnja za sojinim zrnom bila je umerena uz stabilne cene, ali trgovanje nije realizovano zbog velikog jaza između ponude i tražnje. Ponuda je bila slaba na početku nedelje, da bi kasnije porasla na više nivoe. Stočni ječam je evidentirao pad cene od 2,37 odsto, sa rasponom od 19,50 do 19,80 dinara bez PDV-a i prosekom od 19,72 dinara bez PDV-a (21,69 dinara sa PDV-om).
Ovi pokreti ilustruju selektivnu prirodu tržišta, gde se potražnja usmerava ka osnovnim namirnicama poput pšenice, dok stočna hrana pati od niže prioriteta. U kontekstu inflacije i rastu troškova inputa, poput đubriva i goriva, ovo nameće preduzetnicima potrebu za preciznim praćenjem berzanskih trendova i hedging strategijama.
Analitičari upozoravaju da naredni period donosi dodatnu neizvesnost zbog vremenskih uslova i slabe izvozne dinamike, što može produbiti disparitete. Za investitore u agrosektor, ovi signali sugerišu oprez u vezi sa žitaricama osim pšenice, dok poljoprivrednici mogu iskoristiti evropske fondove poput IPARD programa za diverzifikaciju. Dugoročno, jačanje izvozne orijentacije i adaptacija na klimatske rizike ključni su za održivost srpskog poljoprivrednog biznisa.
